Кратак преглед главних момената у упознавању живота и дела Св. Николаја Српског, Владике охридског и жичког, грађанским именом др Николе Велимировића, замишљен је као увод у приложену Изабрану библиографију Николе Велимировића (Св. Николаја Српског) на чешком и словачком језику (1912–2018) [Výběrová bibliografie Nikoly Velimiroviće (sv. Nikolaje Srbského) v češtině a slovenštině (1912–2018) — види ниже, стр. 311–318], приређену на основу грађе из збирке Словенског института Академије наука Чешке Републике у Прагу и ексцерпције самог аутора. То никако није исцрпна разрада једне при лично обимне проблематике, већ тек прелиминарни нацрт праћења чешког и словачког интересовања за мултилатерално деловање истакнутог српског православног мислиоца, писца, великодостојника и светитеља.

Чешко новинарство и наука поклањају Велимировићу пажњу још од друге деценије 20. века (Милан Марјановић, Александар Арнаутовић, Јозеф Карасек, Евжен Стоклас, Јозеф Фиала; Томаш Гарик Масарик, Отакар Вочадло, Драгутин Прохаска, Лудвик Куба, Отакар Колман, Марек Малик; серија мањих анонимних белешка); мање је Велимировић превођен у Чешкој (Франтишек Седлачек, Вацлав Ешнер, Јован Кршић, Марек Малик, Анастасија Диррова); последњих година у Словачкој је објављена кратка монографија Јана Зозуљака о њему — Николај Велимировић, Нови Златоуст (1880–1956) (2003) — а словачки превод његовог монументалног Охридског пролога објављен је два пута заредом (2015, 2018; превео Петер Сорока). Његово предавање Свети Јан Хус објављено је два пута у чешком преводу (1920, 2003). Идентитет преводиоца овог дела — „Др. М. Ч.“ — дуго је био неизвестан; аутор чланка сматра да су то иницијали чешког православног активисте др Милоша Червинке (JUDr. Miloš Červinka, 1863–1936), који је био повезан са контроверзним, касније смењеним Архиепископом Саватијем (Savvatij [Antonín Jindřich] Vrabec, 1880–1959) (заменио га је Епископ Горазд (Gorazd Pavlík, 1879–1942)).